Depresivno-manični sindrom
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 29 | Nivo:
Fakultet za pedagoško - psihološke nauke, Novi Pazar
Sadržaj:
Uvod__________________________________________________________
Epidemiologija_____________________________________________
Biološke
koncepcije_________________________________________
Psihološke
teorije___________________________________________
Sociokulturne
teorije_________________________________________
Premorbidna
ličnost_________________________________________
Manija____________________________________________________
Klinička
slika____________________________________________
Depresija_________________________________________________
Klinička
slika____________________________________________
Zaključak_______________________________________________________
Literatura_______________________________________________________
Uvod:
Hipokrat je u IV veku pre nove ere opisao
nekoliko vrsta duševnih poremećaja, među kojima i depresiju, odnosno
melanholiju, kako ju je nazvao zbog ubeđenja da se pomenuta bolest javlja kada
se crna žuč izlije i dospe do mozga, izazivajući zamračenje uma i promenu
raspoloženja ( melanos = crn, chole = žuč ). U drugom veku nove ere, Arateus iz
Kapadokije u opisu kliničke slike i toka depresije nagoveštava povezanost ove
bolesti sa manijom.
Nakon toga je zavladao mračan period u istoriji
čovečanstva za vreme kojeg nije došlo do novih saznanja na ovome planu.
U periodu od 18. i 19. veka ,usled zauzimanja
humanijeg stava prema obolelima, otvaraju se azili za duševne bolesnike, što
podstiče proučavanje kliničkih slika pojedinih bolesti i njihovih etiologija.
Upravo opraštanje od života daje depresiji tužni
ton i povezuje je sa osećajem žalosti, iako su u pitanju dva osećanja koja se
kvalitetno razlikuju. Danas se pod nazivom depresija kriju različiti
kognitivni, afektivni i psihodinamski sklopovi, čime je ovaj naziv preterano
obuhvatan, što stvara zabunu. U skladu s definicijom koji smo dali depresija
jeste uvid subjekta u trajnu nemogućnost adaptacije između njega i sveta.
Stručna mišljenja su podeljena oko toga da li je
depresija samo definisani psihopatološki poremećaj (depresivni sindrom) koji
obuhvata različite znake i simptome, ili se može govoriti i o autentičnom
depresivnom osećaju kao posebnom kvalitetu ljudske osećajnosti.
Cilj:
Izabrale smo ovu temu u cilju što obuhvatnijeg
razumevanja ljudi koji su u stanju duboke potištenosti ili pak neobuzdane
veselosti, s obzirom da se u današnjim vremenima reč depresija ili, pak, manija
uzimaju suviše olako.
- 3 -
Epidemiologija
Rasprostranjenost depresije u svim sredinama je
veoma velika i predstavlja pojavu od ogromnog socijalnog i medicinskog značaja,
kako zbog svoje raširenosti, tako i zbog izrazitih subjektivnih patnji,
poremećaja ponašanja, onesposobljenja za obavljanje društvenih funkcija i
suicidalnih ideja koje se javljaju kod bolesnika. Introvertovanost i
usamljenost današnjeg čoveka prouzrokovana savremenim uslovima življenja, uz
zahtev za sve većim potiskivanjem svojih doživljaja, stvaraju podlogu za depresivno
reagovanje. Poznato je da približno 50% onih koji izvrše ili pokušaju
samoubistvo, boluju od depresije.
Primećeno je da su osobe ženskog pola
zastupljenije kada je reč o manično - depresivnoj psihozi, i to u srazmeri od
10:7, šta više, po nekim tvrdnjama taj odnos je 10:5. Nasuprot otkriću Farisa i
Danhema da se shizofrenija češće javlja među pripadnicima nižih gradskih
slojeva, manično - depresivna psihoza se, po zapažanjima stručnjaka, javlja sa
većom frekvencijom kod viših socijalnih staleža.
---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------
MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com
besplatniseminarski.net Besplatni seminarski Maturski Diplomski Maturalni SEMINARSKI RAD , seminarski radovi download, seminarski rad besplatno, www.besplatniseminarski.net, Samo besplatni seminarski radovi, Seminarski rad bez placanja, naknada, sms-a, uslovljavanja.. proverite!